Prunus amygdalus Stoker
var. amara (L.) Focke
Фамилија: Amygdalaceae


Народна имена:
Бадем, бајама, бајан, мандала, мигдал, мендула, омендула, мендаљ, питоми бадем.



Горки бадем је биљка пореклом из Мале Азије и Месопотамије, одакле се раширио у многе земље око Средоземног мора. Расте у приморју и Македонији као полудивља биљка. За развој су јој погодна сува, топла и каменита станишта.


Горки бадем је дрво високо 5-8 m. Има издужене ланцетасте листове, по ободу тестерасто назубљене и шиљатог врха. У пазуху листова и лисним петељкама налазе се 1-2 жлезде.


Бели или ружичасти цветови се појављују још у току марта – априла. Плод је дугуљаста коштуница (ендокарп) која садржи једну, ређе две семенке. Семе је спљоштено, дужине око 2 cm а ширине 1,2 cm. Епикарп је маљав и зелене боје, а кожасти мезокарп отпада када се осуши. Горки бадем цвета у рано пролеће



Дрогу чини семе (Amygdalae amarae se­men) које садржи 3 -5% амигдалина (amigdalozida), око 40 – 50% масног уља, 25% беланчевина, слузи, 5% шећера и безбојног кристалног хетерозида, од кога потиче горчина, лековитост и отровност горког бадема.




Код слатког бадема (Prunus amygdalus var. dulcus DC), за разлику од горког, нема хетерозида амигдалозида. Под утицајем ензима, из амигдалина настаје цијанидна киселина (formula br. 27) и то 1 mg из једне семенке, а летална доза је 60 mg, односно 60 семенки за одраслог човека, а 6 – 10 семенки за дете.











Семе горког бадема се користи за добијање ароматичних вода које делују као наркотик и седатив. Служи и за добијање масног уља (Amigdalea oleum), цеђењем зрелог семена које нема амигдалина. То је бистра, бледожута течност, скоро без мириса и врло благог укуса, а састоји се из смеше глицерида олеинске (80%) и линолне киселине.


Ово уље се може користити у прехрамбеној индустрији, као јестиво и у козметици за израду кремова. Служи као масна подлога за израду мелема, као растварач за справљање камфорног уља и справљање емулзија. Бадемово уље се често и фалсификује. При употреби горког бадема морамо имати у виду да интерно узимање може бити врло опасно.


Семе се сакупља када коштуница потпуно сазри, мезокарп отпада, а коштица се суши на промајном месту. Потапањем семена у топлу воду семењача се скида. Семе бадема је дугачко до 2,5 cm, на врху сужено у мали шиљак, а са супротне стране заобљено. Мириса нема, а укуса је горког. Семе треба да је цело и неоштећено од инсеката.



проф. др Јан Кишгеци
Преузето из монографије "ЛЕКОВИТО БИЉЕ - Гајење, сакупљање, употреба"